Љетни период, нарочито за вријеме високих температуре и дуготрајне суше представља повећан ризик од настанка и брзог ширења пожара на отвореном. У таквим условима посебно је опасно паљење стрњишта, биљних остатака, траве и другог растиња, као и непажљиво руковање са отвореним пламеном.
Паљење стрњишта након жетве људи често сматрају једноставнијим начином уклањањa жетвених остатака, нарочито оних који имају мање површине под жетвеним остацима и располажу мањом и застарјелом механизацијом те им је на тај начин лакша каснија обрада земљишта. Међутим, последице такве праксе често остављају дуготрајне последице по само земљиште, природу и биодиверзитет уопште.
Спаљивањем стрњишта не уништавају се само биљни остаци већ и површински слој земљишта и корисни микроорганизми који имају вежну улогу у очувању плодности и структуре земљишта. Такође, губи се дио органске материја, а са њом и важан извор храњива који се разлагањем биљних остатака може вратити у земљиште. Поред свега, дим настао спаљивањем загађује ваздух што негативно утиче на здравље људи и животиња.
Паљења током суше представља велику опасност од ширења пожара нарочито уз присуство чак и слабијег вјетра. Осушена трава, корови, стрњишта и др биљни остаци представљају лако запаљив материјал, а вјетар за само неколико секунди може пренијети пламен на сусједну површину, воћњак, шуму, објекте или чак насељено подручје.
Због тога отворени пламен током љета и сушног периода представља ризик не само за оног ко ватру пали већ и за цијелу људску заједницу и природни екосистем.
Умјесто спаљивања биљни остаци се могу искористити на начин који допринси очувању плодности земљишта.
Апелујемо нашим суграђанима, пољопривредницима и осталима да одговорно поступају према природи и да се одговорно понашају према сваком извору ватре нарочито током љетних мјесеци како неби довели у опсаност ни себе ни друге око себе.
