Репродукција крава има пресудну улогу у профитабилној говедарској производњи, без обзира да ли се ради о производњи млијека или меса. У интензивним условима производње није увијек могуће постићи максималну репродуктивну ефикасност примјеном конвенционалних метода репродукције. Због тога се развијају различите биотехнолошке методе, које потпомажу и контролишу репродуктивне функције ради повећања репродуктивне ефикасности.
На репродуктивну ефикасност крава највише утичу следећи фактори: квалитет исхране, услови држања, здравствена заштита и њега, правилан одгој подмлатка, старост и развијеност јуница при првој оплодњи, успјешна оплодња, трајање међутелидбеног интервала, као и повезаност производње млијека са исхраном и репродукцијом. Уз то, примјећују се разлике у плодности између различитих раса, а подаци о утицају млијечности на плодност крава се значајно разликују. На примјер, истраживања показују да сименталска раса крава има боље репродуктивне показатеље у поређењу са црвеним холштајном и норвешким говечетом.
Начин држања крава представља важан зоотехнички фактор који значајно утиче на њихову плодност. Стога је препоручљиво периодично спроводити анализе репродуктивних параметара. Исхрана игра посебно важну улогу у очувању плодности крава и требало би да буде прилагођена нивоу производње. Недовољна и неадекватна исхрана може негативно утицати на енергетско стање, што доводи до продуженог међутелидбеног интервала. Многи метаболички и ендокрини хормони имају битну улогу у овом процесу. Поред тога, бројна истраживања су показала да велики негативан енергетски биланс доводи до продуженог периода од телења до прве успјешне оплодње.
Неадекватно снабдијевање организма енергијом и сировим протеинима, поред поремећаја метаболизма органских материја, изазива и поремећаје у плодности крава (поремећен полни жар, нередовне овулације, рана ембрионална смртност, продужени сервис период и међутелидбени интервал и слично). Такође, исхрана значајно подиже општу отпорност организма у превенцији плодности.
У оброцима крава нежељени састојци у храни као што су фитоестрогени, микотоксини и стероидни естрогени из хранива (дјетелина, луцерка, силажа, кукуруз или пшеница), могу у мањој или већој мјери у оброку изазвати поремећаје у репродукцији крава. Климатски фактори као што су температура, влажност и струјање вјерова, такође имају битан утицај на ток репродукције животиња, па и крава.
На ефекат репродукције утичу и други фактори као што су: откривање еструса, вријеме осјемењавања у односу на почетак еструса, руковање сјеменом и што ранија поуздана дијагностика стеоности.
Ефикасност откривања еструса је од кључног значаја за побољшање репродукције на фармама музних крава. Главни проблем је откривање еструса, јер око 50% еструсних циклуса прође непримјећено. Откривање еструса, рана дијагностика гравидитета преко прогестеронског профила млијека и употреба ултразвука у дијагностици гравидитета, омогућавају постизање оптималне плодности музних крава од око 85%.
Систем анализе података је први корак у откривању проблема плодности. Сам клинички преглед и преглед података може дати препоруке за повећање плодности крава. Проблеми везани за краве које су имале тешка телења, најчешће су метаболичка оболења (кетоза) и лоша кондиција прије и послије телења. Овдје је важно повести рачуна о периоду од телења до првог успјешног осјемењавања. Ако се краве мање крећу у периоду засушења, имају тежа телења као и честе проблеме са зглобовима и ногама.