Све вијести

Изазови у воћарству условњени климатским промјенама

Климатске промјене представљају један од највећих и најкомплекснијих изазова за модерно воћарство, јер директно нарушавају природни животни циклус воћака, смањују приносе и угрожавају квалитет плодова. Будући да су воћке вишегодишње културе, оне не могу брзо да се прилагоде на нагле промјене времена, што произвођаче ставља у веома тешку позицију.

Кључни изазови са којима се данашни произвођачи воћа суочавају су :

Поремећаји зимског мировања и рано цвјетање воћака. У недостатку хладног времена воћарске културе попут јабуке, крушке или шљиве улазе у физиолошке поремећаје који се касније манифестују кроз неправилно развијанје генеративних пупова што утиче на слабији принос током наредне године. Воћкама је за нормалан развој потребан одређени број дана са температурама нижим од  5°C током јесени и зиме што претходних година није био случај. Овакви физиолошки поремећаји се манифестују у неравномјерном листању, слабијој бујности  и деформитету цвјетова. У неким екстремним случајевима долази до ретровегетације што додатно изнурује биљку и исцрпљује резервне материје које су неопходне за стандардно плодоношење у наредној вегетацији. То у коначници утиче на укупно смањивање количине плода по јединици повришне  те умањује профит пољопривредном произвиђачу и доводи га на размишљање о оправданости бављења овим типом призводње и могућности трајног одустајања од ове дјелатности. Поред тога и цијена на тржишту је за наше стандарде претјерано ниска због све већег увоза робе из земаља гдје је производна цијена умногоме нижа него за нашег пољопривредног произвођача.

Топли таласи одмах у јануару и фебруару покрену физиолошке процесе прераног кретања вегетације манифестујући се прераним покретањем сокова односно буђењем биљке из принудног мировања што није био случај у преходним деценијема иза нас. Из свих тих разлога биљка прерано отвори цвјетове и постаје „лака мета“ за касне мразеве који ријетко изостају у априлу и мају мјесецу . Довољно је само неколико сати у овом периоду и може доћи до пропадања цвјетова односно комплетног уништења плода за наредну вегетацију.

Али то није све, ови поремећаји у атмосфери се за вријеме љета огледају и у екстремним високим температурама и изразитом недостатку падавина који касније утичу на развој плода. Плодови остају ситни чак у екстемним случајевима долази до исушивања истих јер биљка повлачи воду и храњиве материје да би себи спасила живот. Плодови тада губе на тежини и проценат шећера се смањује. Надаље због повећаног сунчевог зрачења плодови добијају и ожеготине што дотатно умањује њихову тржишну вриједност.

Због ових екстремних промјена времена топло – хладно долази до појаве олујног невремена које праћено градом и јаким вјетром механички уништава плодове и отвара пут за појаву болести.  Дјелимично или у потпуности уништени плодови не могу ући у прву класу да се користе у свјежем стању. У најбољем случају могу се само користити у индустријској производњи ако их на вријеме уберемо и транспортујемо до фабрике која врши прераду производа у секундарни производ .

Из овога свега горе наведеног традиционални или екстезивни начин узгоја више не долази у обзир. Рјешење овог проблема лежи у улагању у нове технологије приликом подизња нових воћњака. Модерни воћњаци морају да инсталирају противградне мреже које служе да смање и  прејако сунчево зрачење да не би дошло до стварања ожеготина. Сљедеће технолошко рјешење се огледа у постављању система за наводњавање „кап по кап“ и систем за фертиригацију односно упуштање ђубрива кроз систем за наводњаванје ради бољег усвајања храњива неопходних за постизање високих приноса и обезбјеђивања конкурентности на тржишту.  Да би успјели смањити трошкове производње и постати конкурентни на тржишту од кључног је значаја повећати количину робе по јединици површине. Овдје можемо доћи до закључка да и нема неког смисла гајити воће на мјестима гдје се не може обезбједити вода, а подстицајна средства треба улагати тамо гдје се ови услови могу задовољити у противном не можемо причати о конкурентности на слободном тржишту робе. Сљедећа одредница за успјешну производњу би било уграђивање система за заштиту од мраза – „анти фрост“ системи што нас поново враћа на доступност великих количина воде у кључним периодима вегетације. Да би успјела заштита од мраза у датом моменту је потребна велика количина воде у  истом временском интервалу да би заштита од мраза била успjешна.

Надаље морамо се приликом подизања засада одлучивати на воћне врсте и сортимент који има што касније цвјетање да би се смањио ризик од касних мразева.

Ово су основни постулати којим би се наши пољопривредни произвођачи требали држати да би се изборили на тржишту на којем се из године у годину повећавају технолоки напреци у пољопривредној производњи у овом случају када причамо о воћарству. Утрка је све немилосрднија, а климатске промјене нам не иду наруку. Зато само исправан приступ и кретање према новим технологијама може обезбиједити опстојност пољопривредне производње.

Стручни савјети

Фактори који утичу на плодност крава

Савјетодавна служба

Репродукција крава има пресудну улогу у профитабилној говедарској производњи, без обзира да ли се ради о производњи млијека или меса. У интензивним условима производње није увијек могуће постићи…

Прочитајте више
Стручни савјети

Септембар – врло битан мјесец за успјешно презимљавање пчела

Савјетодавна служба

Септембар је мјесец у којем се завршава активна пашна сезона и полажу темељи за успјешно презимљавање. Док се дан скраћује и дани постају хладнији, на пчелињаку се обављају кључни радови који одређују…

Прочитајте више
Стручни савјети

Физиолошка суша у воћарству

Савјетодавна служба

Високе температуре и недостатак падавина током љетних мјесеци стварају све већи изазов за воћарску производњу у Републици Српској. Посебан проблем представља физиолошка суша, односно стање у којем…

Прочитајте више